Армирани бетон^{^[1]}

Члан 4.

Пројектна документација за елементе и конструкције од бетона и армираног бетона мора да садржи: технички извештај, статички прорачун, планове за извођење, техничке услове за извођење радова са поступком оцене и контроле квалитета и пројекат осматрања и одржавања.

За сложене конструкције, пројектна документација из става 1. овог члана мора да садржи пројекат скеле, а за монтажне конструкције - пројекат монтаже.

Пре справљања и уграђивања бетона у елементе и конструкције од бетона и армираног бетона мора се израдити пројекат бетона.

III. ЧЕЛИК ЗА АРМИРАЊЕ

Члан 63.

За армирање конструкција и елемената од бетона користе се жице (Ø ≤12 mm) или шипке (Ø >12 mm), од глатког челика (GA), високовредних природно тврдих ребрастих челика (RA), хладно вучене глатке и оребрене жице - мрежаста арматура (MAG и MAR) и Bi арматура (BiA).

Осим челика из става 1. овог члана, могу се користити и други облици и врсте челика ако се испитивањем претходно докаже да они испуњавају услове предвиђене овим правилником и да се њиховом употребом обезбеђује сигурност и трајност конструкције и елемената од бетона.

Члан 64.

Глатка арматура (GA) од меког бетонског челика квалитета 240/360 израђује се у облику жице и шипки.

Жице и шипке меког бетонског челика кружног су попречног пресека, а користе се у називним пречницима од 5, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 25, 28, 32 и 36 mm. Површина називног пречника може бити мања до 5% од називне површине попречног пресека.

Глатки бетонски челик испоручује се у правим шипкама, шипкама савијеним у петље и у котуровима.

Глатка арматура (GA) од меког бетонског челика квалитета 220/340 израђује се у облику жице, а користи се у називним пречницима од 5, 6, 8, 10 и 12 mm.

Члан 65.

Ребраста арматура (RA) од високовредног природно тврдог челика квалитета 400/500 израђује се у облику жице и шипки.

Жице и шипке ребрасте арматуре имају подужна и попречна ребра, која међусобно заклапају различите углове.

Облик, величина и међусобни положај ребара морају бити такви да обезбеде потребну дуктилност челика и адхезију шипки и бетона у степену који одговара чврстоћи челика.

Жице и шипке ребрасте арматуре RA -400/500-1 имају попречна ребра непроменљивог попречног пресека, а користе се у пречницима 6, 8, 10, 12 и 14 mm (сл. 1 a).

Жице и шипке ребрасте арматуре RA -400/500-2 имају попречна ребра променљивог попречног пресека у облику српа, а користе се у пречницима од 6, 8, 10, 12, 14, 16, 19, 22, 25, 28, 32, 36 и 40 mm (сл. 1 b).

Слика 1

Површина пресека жице и шипке ребрасте арматуре може да буде мања до 4% од површине пресека називног пречника.

Члан 66.

Заварене арматурне мреже од хладно вучене жице израђују се од глатког челика (MAG 500/560) и оребреног челика (MAR 500/560).

Заварене арматурне мреже састоје се од правих, међусобно управних заварених жица. Ознака мреже, пречници и растојања жица, толеранције и друго утврђени су југословенским стандардом JUS U.M1.091.

Члан 67.

Bi арматура BiA-680/800 јесте специјално обликована арматура од хладновучене жице. Састоји се од две подужне жице међусобно спојене пречкама, чије су осовине у истој равни, а означава се словима BiA и бројем који означава пречник подужних жица изражен у десетим деловима милиметра.

Подужне жице су од глатке, округле хладно вучене жице квалитета челика 680/800, а пречке - од квалитета челика 240/360.

Типови челика које се користе за Bi - арматуру дати су у табели 13. Одступања мера, контроле квалитета и испоруке утврђени су југословенским стандардом JUS U.M1.092 .

Табела 13. Мере Bi челика за арматуру BiA-680/800

	Подужне жице			Пречке
	Унутрашњи размак (e)	Пречник (Ø)	Површина (А)	Размак осовина (c)	Висина (v)	Ширина (š)
ТИП BiA	mm	mm	cm2	mm	mm	mm
BiA 31	20	3,1	0,15	95	3,0	2,5
BiA 36	20	3,6	0,20	95	3,5	2,5
BiA 40	20	4,0	0,25	95	4,0	3,0
BiA 56	20	5,6	0,50	95	5,5	3,5
BiA 69	20	6,9	0,75	95	7,0	3,5
BiA 80	20	8,0	1,00	95	8,0	4,0
BiA 89	20	8,9	1,25	95	9,0	4,5
BiA 98	20	9,8	1,50	95	10,0	5,0
BiA 113	23	11,3	2,00	95	12,0	6,0

V. ПРАВИЛА ЗА АРМИРАЊЕ

1. ЗАШТИТНИ СЛОЈ ДО АРМАТУРЕ

Члан 135.

Најмањи заштитни слој бетона до арматуре, укључујући и узенгије, одређује се зависно од врсте елемента, односно конструкције, степена агресивности средине у којој се елемент налази, марке бетона, пречника арматуре и начина извођења, односно уграђивања бетона.

Најмањи заштитни слојеви бетона до арматуре за елементе и конструкције у слабо агресивним срединама, изведене бетонирањем на лицу места, јесу:

- аo = 1,5 cm за плоче, љуске и зидове и за ребрасте и олакшане међуспратне конструкције;

- аo = 2,0 за греде, стубове и остале елементе конструкције, које нису обухваћене првом алинејом овог става.

Најмањи заштитни слојеви бетона до арматуре из става 1. овог члана повећавају се за 0,5 cm за елементе и конструкције у умерено (средње) агресивним срединама а за најмање 1,5 cm за елементе и конструкције у јако агресивним срединама.

Агресивност средине одређена је у члану 113. овог правилника.

Најмањи заштитни слојеви бетона коригују се, и то:

а) + 0,5 cm - ако површине елемента, односно конструкције после бетонирања нису или су веома тешко доступне контроли;

б) + 0,5 cm - за бетоне марке мање од MB 25;

в) + 1,0 cm - ако се површина бетона накнадно обрађује поступцима који изазивају оштећења заштитног слоја бетона;

г) + 1,0 cm - за конструкције које се изводе са клизајућом оплатом;

д) - 0,5 cm - за монтажне елементе и конструкције произведене у фабричким условима.

Корекција најмањег заштитног слоја врши се симултано.

Заштитни слој бетона до арматуре не сме бити мањи од пречника тог профила арматуре. У случају груписања профила арматуре у свежањ, заштитни слој бетона до арматуре не сме бити мањи од пречника замењујућег профила свежња арматуре, а узима се од стварних површина профила арматуре груписаних у свежањ. Замењујући профил свежња арматуре одређен је у члану 138. овог правилника.

Најмањи заштитни слојеви бетона могу бити условљени и захтевима отпорности при дејству пожара или другим посебним захтевима у случају специјалних конструкција или елемената и конструкција у срединама неуобичајеног степена или карактеристика агресивности.

Члан 136.

Ако је потребан заштитни слој бетона до арматуре, одређен према одредбама члана 135. овог правилника, већи од 5,0 cm, заштитни слој мора се армирати посебно танком арматурном мрежом.

Растојање те арматуре у заштитном слоју од спољне површине бетона не може бити мање од 2,0 cm.

Таква арматура заштитног слоја не узима се при доказивању напона, односно граничних стања.

2. РАСПОРЕЂИВАЊЕ АРМАТУРЕ У ПРЕСЕЦИМА
ЕЛЕМЕНАТА

Члан 137.

Размак арматуре мора бити довољан да би се обезбедили услови за ефикасно уграђивање бетона, постизање доброг квалитета заштитног слоја бетона до арматуре и ефикасно приањање бетона и арматуре.

Чист хоризонталан, као и чист вертикалан размак између паралелних појединачних профила арматуре не сме бити мањи од 3,0 cm. Тај размак мора бити најмање једнак пречнику арматуре, а не сме бити мањи од 0,8 номиналне величине највећег зрна агрегата. За одређивање минималног чистог размака суседних појединачних профила арматуре различитих пречника, меродаван је профил већег пречника.

Одредбе овог члана односе се и на места настављања арматуре.

Чисто хоризонтално растојање појединачних профила арматуре мора бити такво да омогућава пролазак первибратора при бетонирању у све делове елемента где је то неопходно ради ефикасног уграђивања бетона.

Члан 138.

Изузетно, ради омогућавања смештаја подужне арматуре у попречни пресек јаче армираних елемената, појединачни профили арматуре могу се груписати један уз други у свежњеве, без међусобног размака у хоризонталној, односно у вертикалној равни, уз вођење рачуна о обезбеђењу услова за ефикасно уграђивање бетона.

Тако груписаних профила арматуре у свежњу може бити највише четири. При том се у истој равни могу поставити један уз други највише два профила без међусобног размака (сл. 18).

Слика 18. Допуштени начини груписања профила арматуре у свежњеве без међусобног размака

У свежањ се могу груписати и профили арматуре различитих пречника. У паралелним равнима без међусобног размака могу се поставити највише два профила BiA челика један уз други. За одређивање најмањег заштитног слоја бетона до арматуре у свежњу, као и за одређивање најмањег чистог размака између свежњева арматуре, меродаван је замењујући профил свежња, под којим се подразумева фиктиван профил са површином попречног пресека једнаком површини пресека арматуре груписане у свежањ.

Тако одређен минимални чист размак између свежњева мери се од стварних површина профила у суседним свежњевима.

Највећи допуштени замењујући пречник свежња арматуре је 44 mm. У елементима масивних бетонских конструкција могу се користити и свежњеви са већим замењујућим пречницима, уз посебно доказивање да су обезбеђени услови ефикасног приањања и усидрења арматуре.

Кад је то неопходно, могу се поставити највише две узенгије једна уз другу без међусобног размака.

3. ОБЛИКОВАЊЕ АРМАТУРЕ

Члан 139.

Подужна арматура од појединачних профила глатког, ребрастог или Бi-челика може бити права или повијена.

Арматура се повија ако је рационално да се иста арматура при промени утицаја дуж распона елемента користи у различитим зонама пресека, ако се иста арматура дуж распона елемента користи за прихватање различитих утицаја или ако се на тај начин постиже повољније усидрење арматуре.

Заварене арматурне мреже се не повијају.

Подужна арматура од појединачних профила глатког или ребрастог челика може на крајевима имати куке или може бити права, без кука на крајевима.

Арматура од заварених мрежа и арматура од Bi-челика уграђују се без кука на крајевима, осим кад се користе за израду узенгија.

Члан 140.

Узенгије се у линијским елементима по правилу обликују као затворене, а само изузетно као отворене, у случајевима кад је неком другом арматуром обезбеђено попречно опасивање пресека арматуром. Узенгије се, по правилу, затварају на угловима попречног пресека. Затварање узенгија обезбеђује се кукама на месту затварања, без преклапања. Кад су узенгије по целом обиму затегнуте (дејство торзије и др.), узенгије се затварају с потребним преклопом, према чл. 144. до 147.

Највећи пречници профила арматуре који се користе за израду узенгија у уобичајеним елементима и конструкцијама су: Ø 16 - за узенгије од глатке арматуре, Ø 12 - за узенгије од ребрасте арматуре, Ø 10 - за узенгије од заварених арматурних мрежа са једноструким жицама, Ø 8 - за узенгије од заварених арматурних мрежа са двоструким жицама и Ø 6,9 - за узенгије од Bi-челика.

Члан 141.

Најмањи пречници повијања подужне арматуре и узенгија мерени на унутрашњој контури повијених профила, за различите врсте бетонских челика дати су у табели 24.

Табела 24. Најмањи пречници повијања подужне арматуре и узенгија за различите врсте бетонских челика

Најмањи пречници повијања арматуре D (u/mm )	Врсте бетонских челика
Најмањи пречници повијања арматуре D (u/mm )		GA 240/360	RA 400/500	MAG и MAR 500/560	BiA 680/800
Повијање подужне арматуре (осим кука)	D1	15 Ø	15 Ø	не повија се	20 Ø
Куке на крајевима подужне арматуре	D2	6 Ø за Ø ≤ 20 8 Ø за Ø > 20	10 Ø	без кука	без кука
Савијање и куке на крајевима узенгија	D3	4 Øu, Øu ≤ 16	5 Øu, Øu < 12	Øu ≤ 101) 4 Øu, Øu ≤ 82)	6 Øu, Øu ≤ 6,93)
1) Заварене арматурне мреже са једноструким подужним жицама.
2) Заварене арматурне мреже са двоструким подужним жицама.
3) Пречници подужних жица Bi - челика изражавају се у десетим деловима милиметра.

Члан 142.

Стандардне куке на крајевима глатке подужне арматуре су полукружне куке. Полукружне куке се обликују повијањем арматуре за 180°, са правим делом дужине 4 Ø, али не мање од 4,0 cm на крају куке, у продужетку кривине. На слици 19 приказано је повијање глатке подужне арматуре и облик стандардне полукружне куке. На тој слици дате су и потребне додатне дужине профила ∆ lk за исправно обликовање куке.

Члан 143.

Стандардне куке на крајевима ребрасте подужне арматуре су правоугаоне куке. Правоугаоне куке се обликују повијањем арматуре за 90°, са правим делом дужине 8 Ø али не мање од 8,0 cm на крају куке, у продужетку кривине. На слици 20 приказано је повијање ребрасте подужне арматуре и облик стандардне правоугаоне куке. На слици 20 дате су и потребне додатне дужине профила ∆ lk за исправно обликовање куке.

Члан 144.

Стандардне куке на крајевима узенгија од глатке арматуре обликују се као косе куке, повијањем арматуре за 135°, са правим делом дужине 5 Ø, али не мање од (8,0-3 Øu) центиметара на крају куке, у продужетку кривине. На слици 21 приказана је стандардна коса кука за крајеве узенгија од глатке арматуре, потребне додатне дужине профила ∆lku за исправно обликовање куке, затворена правоугаона узенгија и потребне укупне дужине арматуре lu за израду затворених узенгија правоугаоног облика, са димензијама спољашње контуре аu и bu.

Члан 145.

Стандардне куке на крајевима узенгија од ребрасте арматуре обликују се као правоугаоне куке, повијањем арматуре за 90°, са правим делом дужине 10 Ø али не мање од 8,0 cm на крају куке, у продужетку кривине. На слици 22 приказана је стандардна правоугаона кука за крајеве узенгија од ребрасте арматуре, потребне додатне дужине ∆lku за исправно обликовање куке, затворена правоугаона узенгија и потребне укупне дужина арматуре lu за израду затворених правоугаоних узенгија са димензијама спољашње контуре аu и bu.

Члан 146.

Кад се заварене арматуре користе за израду узенгија, оне на крајевима морају имати правоугаоне куке, обликоване повијањем арматуре за 90°, са пречником повијања 4 Øu. На правом делу, дужине не мање од 10 Øu на крају куке, у продужетку кривине, мора бити бар једна заварена попречна жица, удаљена најмање 2,0 cm од краја узенгије. Попречне жице, било са унутрашње или са спољашње стране узенгија, не смеју бити ближе од 4 Øu од почетка, односно до краја кривине (сл. 23).

На слици 23 дате су и потребне минималне додатне дужине профила ∆lku за исправно обликовање куке, у случају да је за дужину правог дела на крају куке меродавна величина 10 Øu.

Члан 147.

Узенгије од Bi-челика морају на крајевима имати правоугаоне куке, обликоване повијањем арматуре за 90°, са прописаним пречником повијања од 6 Øu, са правим делом дужине најмање 15 Øu али не мање од размака пречки (95 mm) на крају куке, у продужетку кривине (сл. 24). На слици су дате и потребне додатне дужине профила ∆lku за исправно обликовање кука.

4. Сидрење арматуре

Члан 148.

Сидрење профила арматуре може се вршити правим делом, са куком, са повијањем профила у петљу и профилима са завареним попречним шипкама. Сидрење правим делом може се извршити на други начин, с тим да сигурност сидрења шипке арматуре у армиранобетонским конструкцијама мора бити најмање 1,8, што се мора доказати испитивањем.

Члан 149.

Дужина сидрења зависи од положаја профила у елементу при бетонирању, од врсте челика, од марке бетона и пречника профила арматуре.

Допуштени напони приањања tp, у условима добре адхезије, зависни су од положаја арматуре при бетонирању, а односе се:

- на арматуру која је при бетонирању нагнута за 45 - 90° према хоризонтали;

- на арматуру која је при бетонирању нагнута за мање од 45° према хоризонтали или на хоризонталну арматуру, ако се профили те арматуре при бетонирању налазе у доњој половини попречног пресека елемента или су удаљене најмање за 30 cm од горње слободне површине елемента.

Допуштене вредности напона приањања tp за услове добре адхезије дате су у табели 25.

Табела 25. Допуштене вредности напона приањања t p (у MPa) за услове добре адхезије

Врста челика	Марка бетона (MB)
Врста челика	15	20	30	40	50	60
Глатка арматура (GA)	0,60	0,67	0,76	0,85	0,92	0,98
Ребраста арматура (RA)	1,2	1,4	1,75	2,10	2,45	2,80

У осталим случајевима положаја арматуре у пресеку, који нису наведени у другом ставу овог члана, вредности напона приањања tp из табеле 25 умањују се за једну трећину за услове лошије адхезије.

Дужина сидрења арматуре (ls) правог дела без кука за глатку арматуру (GA) и ребрасту арматуру (RA) одређује се према изразу

где је:

Ø - пречник профила који се сидри;

σv- граница развлачења челика, односно граница σ₀₂;

γv- коефицијент сигурности (γ_u = 1,80) који се односи на дужину сидрења;

tp - допуштени рачунски напон приањања одређен према табели 25 за услове добре адхезије или умањен за једну трећину за лошије услове адхезије.

На дужини сидрења ls узима се напон приањања tp као константна вредност за прорачун дужине сидрења.

Члан 150.

Ефективна дужина сидрења зависи од типа усидрења и стварног (ефективног) напона у арматури и израчунава се према изразу

где је:

ls(ef) - ефективна дужина сидрења;

ls - дужина сидрења одређена према члану 149. став 5. овог правилника;

σa(ef) - стварни напони који одговарају дејствима у експлоатацији;

σa - допуштени напон у арматури одређен у таблици 23;

α = l - за сидрење правим шипкама без кука напрегнутим на затезање или на притисак, као и за сидрење притиснутих шипки са кукама;

α = 2/3 - за сидрење затегнутих шипки са кукама;

- најмање дужина усидрења l_s`minизноси за затегнуте и притиснуте шипке

Члан 151.

У зони усидрења затегнуте и притиснуте арматуре, за утезање пресека мора се обезбедити попречна арматура, односно узенгије. Ако су профили који се сидре Ø > 16 mm за затегнуте и за притиснуте шипке на дужини усидрења ls(ef) обезбеђује се попречна арматура (узенгије) која може да прихвати 20% силе у подужној арматури која се сидри.

Члан 152.

Шипке груписане у свежњеве (цвасти) сидре се на начин прописан за сидрење појединачних шипки, па је за свежњеве од 2,3 или профила дужина усидрења 1,2; 1,3 или 1,4 пута већа од дужине усидрења појединачне шипке.

По правилу, шипке из свежња треба при сидрењу распертлати, тако да се из једног свежња, у једном месту, могу усидрити највише две шипке.

Члан 153.

Сидрење затегнуте глатке арматуре правим шипкама без кука не дозвољава се, изузев у случајевима кад се сидрење са кукама не може извести.

Сидрење профила затегнуте ребрасте арматуре врши се правим делом или правим делом са правоугаоном куком (90°).

Сидрење профила притиснуте арматуре по правилу се врши без кука.

Кад је у питању затегнута арматура куке не треба постављати у близини слободне површине бетона.

На дужини усидрења ls(ef), да би се избегли неповољни утицаји силе цепања, врши се утезање бетона узенгијама.

Ако у зони сидрења постоје утицаји који уравнотежују силе цепања (ослоначке зоне) или ако је пречник подужне арматуре Ø < 16 mm, попречна арматура у зони сидрења може се изоставити.

Члан 154.

При сидрењу петљама, да би се избегло цепање бетона у равни сидрења, пречник унутар кривине петље мора испуњавати следеће услове:

где је:

σa(ef) - стварни напон у арматури на почетку кривине петље;

е - мања од вредности размака равни суседних петљи или одстојања равни петље до спољне површине бетона.

Члан 155.

Усидрене шипке од глатке арматуре за пријем главних напона затезања морају на крајевима имати куке и праве делове, а усидрене шипке ребрасте арматуре не морају имати те куке.

Дужина сидрења повијене шипке која прима главне напоне затезања рачуна се само на правом делу. Дужина сидрења тог дела износи 60% дужине сидрења одређене у члану 149. овог правилника (сл. 26а) ако се шипка сидри у притиснутој зони, а 1,3 ls ако се шипка сидри у затегнутој зони (сл. 26b).

Члан 156.

Подужна глатка и ребраста арматура за пријем сила затезања могу се сидрити у бетонску масу, правим делом, а и повијањем под углом од 45°.

Ако се сидрење врши повијањем под углом од 45°, дужине усидрења се могу смањити за 5 Ø.

Сидрење из става 1. овога члана изводи се обавезно са куком на крају шипке за глатку арматуру и са куком или без ње за ребрасту арматуру:

- на слици 27а приказано је могуће сидрење у затегнутој зони за добре услове адхезије;

- на слици 27b приказано је могуће сидрење у затегнутој зони за услове лошије адхезије;

где је:

ls(ef) - дужина сидрења одређена према изразу из члана 150. овог правилника.

Члан 157.

Кад су у питању високи носачи арматура за пријем сила затезања од главних напона затезања може се сидрити у притиснути део бетона само правим делом шипке и куком за глатку арматуру (GA) или само правим делом или правим делом и куком за ребрасту арматуру (RA) ако прави део шипке, мерено од системне линије, има довољну дужину усидрења (сл. 28).

Члан 158.

Мрежаста арматура сидри се без кука, осим кад се користи за узенгије.

Дужина сидрења затегнуте или притиснуте мрежасте арматуре мора да задовољи услове дужине сидрења дате у табели 26, с тим:

- да одстојање до краја подужне жице до прве попречне жице износи а ≥2,5 cm (сл. 29);

- да размак попречних жица буде већи или једнак 5 cm, односно 5 Ø, при чему се узима већа вредност;

- да се заварени спојеви узимају у обзир при одређивању дужине усидрења с најмањим бројем жица (чворова).

Табела 26. Дужина и услови сидрења шипки арматуре МА од глатких и оребрених жица

Двоструке жице	Једноструке жице	Услови адхезије	Најмања дужина сидрења (у cm)	Најмањи број попречних жица (чворова) на дужини усидрења
Двоструке жице	Једноструке жице	Услови адхезије	за MAG и MAR	MAG	MAR
Ø ≤ 8,5	Ø ≤ 12	добри	і 25	3	2
Ø ≤ 8,5	Ø ≤ 12	лошији	і 35	3	3
8,5 < Ø ≤ 12		добри	35	4	3
8,5 < Ø ≤ 12		лошији	45	5	4

Сидрење мрежасте арматуре код површинских носача - плоча на крајњим слободним ослонцима, који имају попречне носаче или серклаже, као и на средњим ослонцима, ако се мрежаста арматура прекида, врши се тако да бар једна попречна шипка лежи у ширини ослонца, најмање 5 cm од ивице носача или серклажа.

Члан 159.

Дужина сидрења затегнуте и притиснуте Bi -арматуре износи најмање четири осовинска растојања пречки за добре услове адхезије и пет одстојања пречки за лошије услове адхезије.

5. Настављање арматуре

Члан 160.

Затегнута арматура се, по правилу, не наставља преклапањем. Ако се такво настављање не може избећи, оно се изводи у подручјима најмањих напрезања.

Настављање затегнуте арматуре врши се преклапањем профила са кукама и без кука, са завареном попречном арматуром на делу преклопа или на било који други начин, с тим да примењени наставак има сигурност прописану овим правилником.

Арматура се може настављати и електроотпорним заваривањем, али наставак не подлеже одредбама о настављању арматуре из овог правилника.

Члан 161.

Дужина наставка на преклоп затегнуте глатке арматуре (GA) и затегнуте ребрасте арматуре (RA) износи lp = α1 . ls(ef), и не може бити мања од ls/2, односно 15 Ø, односно 20 cm (сл. 30).

Вредности коефицијената за дужину наставка α1 дате су у табели 27.

Табела 27. Вредности коефицијента за дужину наставка α1

Чист размак између два суседна преклапања у једном пресеку	Чист размак од најближе површине бетона	Процент настављања шипки преклапањем у једном пресеку
Чист размак између два суседна преклапања у једном пресеку	Чист размак од најближе површине бетона	20%	25%	33%	50%	>50%
a ≤ 10 Ø	b ≤ 5 Ø	1,2	1,4	1,6	1,8	2,0
a > 10 Ø	b > 5 Ø	1	1,1	1,2	1,3	1,4

Највећи дозвољени процент настављања затегнуте арматуре преклапањем у једном пресеку може износити:

- 100% за ребрасту арматуру ако се арматура наставља са профилима Ø < 16, односно 50% за профиле Ø ≥16;

- 50% за глатку арматуру Ø < 16, односно 25% за профиле Ø ≥16.

Члан 162.

Процент наставка притиснуте арматуре на преклоп може износити до 100% укупне арматуре у пресеку. Дужина преклапања не може бити мања од дужине сидрења одређене изразом у члану 149. овог правилника.

Члан 163.

Дужина преклопа носивих жица глатке и оребрене мрежасте арматуре одређена је у табели 28.

Табела 28. Дужина преклопа носивих жица мрежасте арматуре

Подужне жице у носивом правцу	Пречник Ø (у mm)	Услови адхезије	Дужина преклопа (у cm)		Најмањи број попречних жица (чворова)
Подужне жице у носивом правцу	Пречник Ø (у mm)	Услови адхезије	MAG	MAR	MAG	MAR
Једноструке жице	Ø ≤ 12	добри	40	35	4	3
Једноструке жице	Ø ≤ 12	лошији	40	35	5	3
Двоструке жице	Ø ≤ 8,5	добри	40	35	4	3
Двоструке жице	Ø ≤ 8,5	лошији	40	35	5	4
Двоструке жице	8,5 < Ø ≤ 12	добри	50	45	5	4
Двоструке жице	8,5 < Ø ≤ 12	лошији	50	45	6	5

Дужина преклопа глатке и оребрене неносиве жице мрежасте арматуре дата је у табели 29.

Табела 29. Дужина преклопа неносивих жица мрежасте арматуре

Попречне жице	Пречник жице	Услови адхезије	Дужина преклопа (у cm)	Број подужних жица (чворова)
Једноструке и	Ø ≤ 6,5	добри	15	2
двоструке жице	Ø > 6,5	лошији	20	3

Члан 164.

Дужина преклопа код Bi -арматуре износи најмање пет осовинских растојања пречки - за добре услове адхезије и шест растојања пречки - за лошије услове адхезије.

Члан 165.

Ако се шипке Ø і16 mm настављају преклапањем или ако се у једном пресеку наставља више од половине укупне арматуре, мора се прорачунати попречна арматура (узенгије). Та арматура прорачунава се из попречне силе која је једнака трећини укупне силе у настављеној арматури у једном пресеку, при чему се узенгије постављају на дужини преклапања, а њихов размак не сме бити већи од 5 Ø, где је Ø пречник настављене арматуре.

Члан 166.

Настављање арматуре заваривањем, осим електроотпорног заваривања, може се примењивати само ако је прописан поступак заваривања у пројекту конструкције.

Могућност доброг настављања арматуре заваривањем мора се претходно доказати испитивањем.

6. Вођење подужне арматуре

Члан 167.

Потребна површина подужне арматуре дуж носача одређује се по правилу према линији затежућих сила. Линија затежућих сила добија се померањем линије M/Z за величину v =α . h у правцу осе носача, где је h - статичка висина носача. Величина померене линије в зависи од ефикасности арматуре за пријем главних напона затезања па је вредност v = 0,5 за случај да се главни напони затезања прихватају косим гвожђима и узенгијама, а v = 0,75 ако се главни напони затезања прихватају само узенгијама или ако за главне напоне затезања није потребно осигурање арматуром. Дужина сидрења ls(ef) одмерава се од рачунски крајње тачке R. Ако је при одређивању величине померања v пресек носача променљиве висине, у рачун се узима корисна висина одговарајућег пресека (сл. 31).

Члан 168.

Подужна арматура мора се превести преко слободног крајњег ослонца или крајњег ослонца са делимичним укљештењем од најмање трећине укупне арматуре у пољу за гредне носаче, а најмање половину арматуре из поља за плоче, с тим да та арматура не може бити мања од арматуре која је одређена изразима из члана 132. овог правилника.

Профили арматуре који се проводе преко ових ослонаца сидре се са две трећине ефективне дужине сидрења одређене чланом 150. овог правилника, рачунајући дужину усидрења од контакта носача и ослонца у случају директног ослањања, а у случају индиректног ослањања (зона затезања у подручју сидрења) та дужина износи ls(ef), рачунајући ту дужину од трећине ширине ослонца (сл. 32а и 32b).

Члан 169.

При настављању вертикалне арматуре (анкери стубова) предвиђају се за сеизмичка подручја наставци без кука. На дужини преклопа постављају се узенгије на мањем размаку него у самом стубу, према прописима за изградњу објекта високоградње у сеизмичким подручјима.

Наставци затегнуте арматуре изведени на преклоп за екцентрично притиснуте елементе, који се рачунају по фази I, могу се изводити без кука, с тим што се дужина преклопа за глатку арматуру и за арматуру од ребрастог челика одређује према члану 158. овог правилника.

Ако се у једном пресеку наставља више од половине арматуре, наставци арматуре морају се изводити заваривањем на сучељак.

Наставци затегнуте арматуре на преломима морају се изводити уметањем правих шипки, које се сидре у притиснуту зону бетона потребном дужином сидрења. Сваки угао прелома мора се утегнути узенгијама (сл. 33).

Ако је угао прелома већи од 160°, затегнуте шипке арматуре могу да следе кривину прелома ако је, сваки профил директно везан узенгијама са арматуром у притиснутој зони (сл. 33).

[1] ПРАВИЛНИК о техничким нормативима за бетон и армирани бетон "Службени лист СФРЈ", број 11 од 23. фебруара 1987.