Основе грађевинарства

Грађевинарство је привредна грана која се бави пројектовањем, изградњом и одржавањем грађевинскоих објеката.

Ово подручје рада треба упознати на једноставан, систематичан и приступачан начин; савладати делокруг послова одабраног занимања у подручју рада, као и међусобне везе занимања у подручју рада.

Грађевинарство као привредну делатност чине: високоградња, нискоградња, хидроградња и производња грађевинских материјала.

Високоградња јесу грађевински објекти архитектуре, који се користе за становање, боравак и рад; односно куће, стамбене зграде, као и зграде – општина, скупштина, владе, министарства, војске, полиције, железнице, аеродрома, телекомуникационих компанија, електродистибуције, водовода, канализације, вртићи, школе, факултети, академије, болнице, домови здравља, позоришта, биоскопи, поште, банке, ТВ и радио станице, и др.

Нискоградња јесу грађевински објекти у равни тла по којима се људи крећу односно по којима се одвија саобраћај; а то су: путеви, мостови, железнице, тунели, хелиодроми и аеродроми.

Хидроградња јесу грађевински објекти на рекама, језерима и морима; а то су бране, луке, обалоутврде, вештачка језера и сл.

Производња грађевинских материјала, као и материјала  за потребе грађевинарства обухвата производњу грађевинског материјала за конструције, завршне радове, инсталације, топлотну, звучну и хидроизолацију и др.; као што су (опеке, блокови, цемент, песак, шљунак, арматура, челични каблови, челични носачи, боје и фарбе, керамичке плочице, дрвена грађа и др.)

Просторно планирање

Просторно планирање се бави организацијом, уређењем и опремањем неког простора како би становници тог простора квалитетније живели. Просторно планирање зависи од географских услова, а зависи од економске, социјалне, културне и еколошке политике читавог друштва.

Плански документи су просторни и урбанистички планови.

Просторни планови су:

1.       Просторни план Републике Србије;

2.       Регионални просторни план;

3.       Просторни план јединице локалне самоуправе;

4.       Просторни план подручја посебне намене.

Урбанистички планови су:

1.       Генерални урбанистички план;

2.       План генералне регулације;

3.       План детаљне регулације.

Просторни план Републике Србије доноси се за територију Републике Србије и основни је плански документ просторног планирања и развоја у Републици. Остали плански документи морају бити у складу са Просторним планом Републике Србије.

Регионални просторни план се израђује за веће просторне целине административног, функционалног, географског или статистичког карактера, усмерене ка заједничким циљевима и пројектима регионалног развоја. Регионални просторни план је плански документ који уз уважавање специфичних потреба које произлазе из регионалних посебности, разрађује циљеве просторног уређења и одређује рационално коришћење простора, у складу са суседним регионима и општинама.

Просторни план јединице локалне самоуправе доноси се за територију јединице локалне самоуправе и одређује смернице за развој делатности и намену површина, као и услове за одрживи и равномерни развој на територији јединице локалне самоуправе.

Просторни план подручја посебне намене доноси се за подручје које због природних, културно-историјских или амбијенталних вредности, експлоатације минералних сировина, искоришћења туристичких потенцијала и искоришћења хидропотенцијала или изградње објеката за које грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, захтева посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите простора или које је као такво одређено Просторним планом Републике Србије.

Генерални урбанистички план се доноси као стратешки развојни план, са општим елементима просторног развоја, за насељено место које је седиште јединице локалне самоуправе које има преко 30.000 становника.

План генералне регулације се обавезно доноси за насељено место које је седиште јединице локалне самоуправе, а може се донети и за друга насељена места на територији општине, односно града, односно града Београда, када је то предвиђено просторним планом јединице локалне самоуправе. За јединице локалне самоуправе за које се по Закону доноси генерални урбанистички план, планови генералне регулације се обавезно доносе за цело грађевинско подручје насељеног места, по деловима насељеног места.

План детаљне регулације се доноси за делове насељеног места, уређење неформалних насеља, зоне урбане обнове, инфраструктурне коридоре и објекте и подручја за која је обавеза његове израде одређена претходно донетим планским документом. План детаљне регулације за изградњу објеката комуналне и енергетске инфраструктуре може се изузетно донети и када просторним планом јединице локалне самоуправе његова израда није одређена.

Учесници у изградњи и фазе реализације

Учесници у изградњи су: инвеститор, пројектант, извођач, држава.

Међусобни односи као и уређење права о обавеза; су од суштинске важности у изградњи.

Фазе реализације објекта полазе од замисли инвеститора до одржавања објекта у експлоатацији.

Пројектовање

           

Пројектовање обухвата следеће фазе:

1.       прединвестициона студија,

2.       инвестициона студија,

3.       идејни, главни, извођачки и пројекат изведеног стања, као и

4.       пројекат претходних и припремних радова

Системи грађења и радови на извођењу објеката

·         Системи грађења (традиционални, унапређени, савремени, индустријски);

·         Конструктивни системи (линијски, површински и простроно-површински),

·         Радови на извођењу (претходни, припремни, основни, занатско-завршни и инсталатерски);

При грађењу треба употребљавати технолошке шеме.

Објекти као финални производ у грађевинарству

1.       Објекти високоградње (стамбене зграде, јавни објекти, привредни објекти);

2.       Објекти нискоградње (путеви, железнице, аеродроми,тунели, мотови, вијадукти);

3.       Објекти хидроградње (бране, хидроцентрале, пристаништа, снабдевање насеља водом, евакуација отпадних вода, каналисање река и водотокова, системи за наводњавање и одводњавање).